Jedna od bitnih karakteristika socijalne kognicije u adolescenciji je sposobnost decentracije, tj. sposobnost uzimanja u obzir mišljenja drugih ljudi, što predstavlja osnovu za novu vrstu egocentrizma koji je karakterističan za ovaj period. Adolescentni egocentrizam se ispoljava na dva načina (Elkind, 1967):
1. IZMIŠLJENA PUBLIKA!
Nemogućnost da se napravi razlika između onoga što drugi misle od sopstvenih preokupacija. Adolescenti podrazumevaju da su i drugi ljudi preokupirani i da se bave onim čime se i oni bave, kao i da je ono što je za njih (adolescente) važno, važno i svim drugim ljudima. Budući da je u adolescenciji bitan utisak koji će da se ostavi na druge i budući da su adolescenti zbog toga veoma kritični prema sebi, oni onda podrazumevaju da su i drugi kritični prema njima, da ih procenjuju i da su preokupirani njima i njihovim celokupnim imidžom. Elkind koristi termin izmišljena publika da bi objasnio činjenicu da adolescenti misle da su svi ostali zaokupljeni njima, kao što su oni zaokupljeni sobom. Uticaj društvenih mreža dodatno povećava osećaj egocentrizma.
2. LIČNI MIT!
Uverenje o sopstvenoj neuništivosti i svemoćnosti – upravo zbog toga što veruju da su značajni za većinu ljudi koji se bave njima i razmišljaju o njima, adolescent počinju da gledaju na sebe, svoja osećanja i uverenja kao na nešto specijalno i jedinstveno. Adolescent je uveren da niko ne proživljava stvari kao on sam, da je to što se njemu događa nešto jedinstveno i nikada ranije doživljeno. Ovaj licni mit kako ga Elkind zove, često uključuje i mitove o adolescentnoj svemoćnosti i neuništivosti, što može da objasni često veoma riskantna ponašanja adolescenata (eksperimentisanje sa drogama, alkoholom, promiskuitet, opasne avanture, i sl), upravo zbog uverenja da se njima ništa loše ne može desiti.
Adolescenti u periodu rane adolescencije uviđaju izvesne kontradiktornosti u okviru slike o sebi, ali im ne pridaju važnost, tj. te kontradiktornosti ne opažaju kao potencijalno
konfliktne. Prema mnogim autorima (Harter, 1990; Damon & Hart, 1988), slika o sebi u adolescenciji postaje sa jedne strane apstraktnija, bolje organizovana, strukturisanija i koherentnija, a s druge strane, diferenciranija u odnosu na različite socijalne kontekste. Važan zadatak u adolescenciji postaje integracija različitih vidova slike o sebi u jednu koherentnu sliku o sebi:
– Integracija javnog i privatnog Ja – adolescencija je period u kojem je razlikovanje ova dva Ja uočljivo i za adolescente veoma važno. Oni počinju da razlikuju ono što oni konstruišu kao “pravo Ja”, koje je samo njihovo, osobeno i skriveno od drugih, i ono što predstavlja način na koji sebe prezentuju raznim važnim drugim osobama. Istraživanja pokazuju da su motivi za prikazivanje javnog Ja: želja da se zadive ili zadovolje drugi, eksperimentisanje sa razli~itim ulogama i njihovim društvenim efektima, ili pak zaštita privatnog Ja iz straha da neće naići na odobravanje ili podršku (Harter, 1990).
– Integracija sadašnjeg i budućeg Ja – dimenzija budućnosti je u adolescenciji veoma važna. ” Adolescent ima dve koncepcije o sebi – onu koja mu govori šta sada jeste i onu koja mu govori šta će biti – i način na koji integriše sliku budućnosti u sliku sadašnjosti određuje u velikoj meri stepen njegove trenutne integrisanosti” (Douvan & Adelson, 1966, str. 23). Na pitanje šta se sve promenilo u načinu na koji opažaju sebe, adolescenti najčešće navode promene koje se odnose na očekivanja koja oni imaju od uloga odraslih, a to su: zrelost; ozbiljnost, odgovornost; razmišljanje o budućnosti, planiranje, povećanje životnog iskustva, kao i više obaveza i briga. Oni naročito ističu dimenziju budućnosti i svoj proaktivni stav, govoreći da im je važna promena to što sada razmišljaju o budućnosti, imaju i neke planove vezane za budućnost i ne žive kao ranije samo u sadašnjem trenutku (Vranješević}, 2000).
– Integrisanje idealnog i realnog Ja – iako je razlikovanje idealnog i realnog Ja, normalan razvojni fenomen u periodu adolescencije, koji neki autori povezuju sa razvojem mišljenja u tom periodu, suviše veliki raskorak između ova dva Ja, povećava verovatnoću javljanja problema u prilagođavanju i prihvatanju sebe. Teškoću predstavlja i ukoliko se nepoželjno Ja suviše približi realnom Ja, tj. ako se formira negativni identitet.
Projekat ”Transformacija sukoba i osnaživanje mladih”, Priručnik Vršnjačka medijacija, Nemačka organizacija za tehničku saradnju GTZ GmbH