Mogli bi u nedogled da nabrajamo zašto je ovo jedan od najizazovnijih životnih faza i u životu roditelja, majke, i tinejdzera jer im je toliko toga zajedničkog da su ogromna snaga i razumevanje sa obe strane potrebni da se medjusobno lakše nose sa promenama, svako u svojoj koži.
Iako je svaka osoba jedinstvena te hormonalne promene različito utiču na psihološki razvoj, ovu životnu fazu treba posebno akcentovati kako bi se bolje razumele varijacije raspoloženja i ponašanja usled hormonskih fluktuacija ali i socijalnog okruženja u tom periodu, podrške porodice, prijatelja, ali i usled lične snage svakog pojedinca odnosno mame i deteta.
Naime, i perimenopauza i pubertet traju godinama. Obe životne faze karakterišu promene u emocionalnom razvoju odnosno u mentalnom zdravlju i kvalitetu života. Dok je pubertet period brzog razvoja, pa je kod tinejdžera povećana proizvodnja hormona estrogena i testosterona, u ženskom telu dolazi do smanjenja proizvodnje hormona. U isto vreme se na oba polja dešavaju promene u raspolozenju pa često dolazi do pojačane emocionalne osetljivosti, nesigurnosti, nesanice, nestabilnog raspoloženja, stresa, anksioznosti i depresije. I detetu u pubertetu i mami tokom perimenopauze suštinski trebaju iste stvari, podrška voljenih, dobar san, mir, tehnike opuštanja ili fizička aktivnost, rad na samoprihvatanju i samopouzdanju.
Hormonske fluktuacije kod dece i mama mogu povećati napetost i izazvati sukobe u odnosu, pa je neophodna dodatna komunikacija i razumevanje. Zapravo, mama, koja prolazi kroz perimenopauzu, može bolje razumeti promene raspoloženja i emocija kod deteta u pubertetu, pružajući mu podršku i utehu. Ipak podela emocionalne odgovornosti je podjednako važna jer i dete može bolje razumeti izazove sa kojima se mama susreće, ako se oboje dovoljno povežu sa sličnim iskustvima. Kod deteta će se to odraziti na razvoj saosećajnosti i kasnije u životu na veštinu razumevanja drugih.
Deca u pubertetu traže veću nezavisnost, dok mame koje prolaze kroz perimenopauzu mogu imati teškoće u puštanju svoje dece, jer se suočavaju sa sopstvenim promenama i potrebom za podrškom. Zbog različitih potreba i prioriteta brzinom svetlosti dolazi do nesporazuma, loše komunikacije, netolerancije i nestrpljenja pa se brzo ruše kućna pravila i granice.
Kako deca postaju nezavisnija, komunikacija sa mamama biva sve teža te su svadje i nesporazumi na dnevnom nivou. Važno je da ne ignorišete potrebu deteta za nezavisnošću. Dajte im prostora da rastu i razvijaju se kao samostalne individue.
Stres koji obe strane dozivljavaju usled promena, dodatno pojačava postojeću napetost i zid izmedju mame i deteta je sve veći.
Šta je rešenje? Razgovor! Nije lako ali je najlekovitije. Najotvoreniji razgovor, najjednostavnije priče i najiskrenija razmena osećanja. Šta se kome dešava i ko kroz koje emocionalne promene prolazi ključne su za osnaživanje odnosa, izbegavanje sukoba i medjusobno podržavanje. Nemojte misliti da su “mali” i da neće razumeti kroz šta mama prolazi. Čak i ako ne razumeju u potpunosti šta se dešava sa vašim telom, pokazaće empatiju i gledati vas drugačije, bez ljutnje i osude.
Druga stvar koja će ojačati vezu mame tokom perioda perimenopauze dok se bavi detetom u pubertetu jeste čuveno “kvalitetno provedeno vreme”. I jos čuvenije pitanje: a šta to ustvari znači? Ne postoji nikakva definicija, jer je svako dete i svaka mama jedinstvena, pa je važno da aktivnosti birate prema interesima obe strane. Kvalitetno provođenje vremena sa detetom ne mora biti ni spektakularno ni skupo. To su uglavnom veoma obične stvari, od kuvanja zajedno, šetnji, izleta npr., zajednickog vežbanja, igranja uz muziku i glupiranja, gledanja filmova i serija, crtanja, čitanja ili pravljenja bilo čega. Zapamtite da nije važno “vreme” u obliku satnice, niti iko zna poželjnu satnicu, dva sata, tri sata, pola sata nedeljno, važno je da ste zajedno i kako provodite vreme. Cilj je da ništa ne radite na silu, već da se oboje osećate dobro i povezano dok ste zajedno jer su to trenuci koji stvaraju snažne veze, ostaju urezani u sećanju i mami a pogotovo detetu i definitivno poboljšavaju razumevanje jer prisutnost produbljuju odnos.
Sa druge strane, postoje stvari koje mame treba da izbegavaju jer vrlo lako mogu odnos da odvuku u drugu stranu i prodube jaz. Izbegavajte konstantno kritikovanje deteta. Ne kritikujte ali ni ne pretpostavljajte da razumete sve što vaš pubertetlija prolazi, već podstaknite razgovor. Ne zaboravite da tinejdzeri “ne govore” pa krenite sa pitanjima i slušajte. Ne zanemarujte komunikaciju jer jedino tako možete da saznate za njihove radosti ali i brige. Izbegavajte i pretvaranje da razumete njihovo doba i nikako ne uporedjujte “vaše vreme” sa njihovim vremenom odrastanja, jer oni to nisu doživeli. Dodatno ce pogoršati odnos ukoliko svoje dete poredite sa drugim vršnjacima koje poznajte. Od krucijalne važnosti je i da se ne pretvarate da kod vas ne postoje promene, jer oni sve vide, te ne zanemarujte vase sopstvene potrebe i ne suzdržavajte se da pokažete osećanja tokom perimenopauze te iskreno kažite kroz sta prolazite. Prioritet je da se stvori sigurno okruženje za otvorenost i razmenu emocija, jačine i slabosti.
Sve u svemu, ključ je u balansu, komunikaciji i uzajamnom razumevanju. Izbegavanjem ovih stvari i aktivnim radom na podršci i razumevanju, može se održati zdrav i pozitivan odnos sa detetom tokom ovog izazovnog perioda za obe strane. I ne brinite, kada prođe rana adolescenija i faza kada su im mnogo važniji razgovori sa vršnjacima nego porodicom, tinejdžeri se “vraćaju” mami pa još i traže mamino mišljenje i savet.