Najpre da odahnemo jer adolescenti mogu konstantno da osećaju stid ili sramežljivost čak i ako nemaju jasan razlog! Pogotovo ona grupa tinejdžera koja je prirodno sramežljiva te se oseća inferiornije u odnosu na svoje vršnjake. Ako razumemo da je stid prirodan deo adolesencije i da ide zajedno sa bubuljicama, naglim promenama u telu ili promenom glasa još važnije je da osvestimo da ukoliko se ne radi na oslobađanju, stid kod dece može imati snažan uticaj na njihovo samopouzdanje i socijalni razvoj.
Zašto se dešava? Stid se često rađa iz nesigurnosti. U svlačionicama ili na plaži, pubertet je pun trenutaka kada tinejdžeri osećaju stid zbog neudobnosti u sopstvenom telu, koje se menja. Okruženje i poređenje sa vršnjacima dodatno produbljuje stid jer se deca mogu osećati manje vrednom ako nemaju određene brendirane ili popularne stvari koje drugi imaju ili se osećaju manje privlačnim u odnosu na druge. Takve nelagode ili neprijatne situacije kod dece stvaraju stid zbog straha od osudjivanja ili ismevanja.
Adolescente često brine kako će biti shvaćeni u razredu, kada moraju da govore odnosno odgovaraju. Osećaj stida se dodatno javlja ako imaju tremu ili ako misle da će izgledati smešno ili da će se “izblamirati”. Ako se pri tom ne osećaju vešto kada treba da započnu razgovor ili su u situaciji kada treba da se uključe u neku diskusiju, stid može potpuno da ih parališe. A ako je još i osoba koja im se dopada u blizini, pa ne umeju da kanališu osećanja, gotovo je, kreću da se crvene, preznojavaju se, lupa im srce, zamuckuju, skreću pogled i najrađe bi propali u zemlju.
I kako da se spasu? Kada ih stid potpuno obuzme, najčešća njihova odbrana je povlačenje. U stanju su da se potpuno izoluju od društva, porodice i svih aktivnosti koje su karakteristične za period puberteta a koje podrazumevaju međuljudske odnose. Najlakše im je da se povuku u svoj svet i prepuste virtuelnom svetu, gde ih niko ne vidi, ne poznaje i gde ne moraju da govore – misleći da su na sigurnom mestu.
Međutim, preterani stid tokom puberteta može da izazove ozbiljne posledice na emocionalni, socijalni i mentalni razvoj tinejdžera. Osećaj stida koji se ne obrađuje može povećati rizik od depresije, jer se intenzivira osećaj tuge ali i nemoći da stid prevaziđu. Deca mogu razviti negativan odnos prema sebi, sumnjati u svoje sposobnosti, postati preokupirana time kako će ih drugi percipirati i brinuti se stalno da će biti ismevana ili odbačena. Tako preterani stid povećava nivo anksioznosti, dovodi do niskog samopouzdanja i ubeđenja da ne zaslužuju ni sreću ni uspeh. Tada izbegavaju da komuniciraju, ne izražavaju svoje mišljenje a sve ih straha da će izazvati neslaganje kod drugih. Postavljajući sebi visoke standarde, kreću da kritikuju sebe i svoje postupke, teško prihvatajući greške.
Ignorisanje ili potiskivanje stida može dovesti do akumulacije negativnih emocija. A negativne emocije narušavaju odnos sa sopstvenim osećanjima i potrebama, otežavajući emocionalnu regulaciju i zasigurno vode ka problemima ličnog identiteta u budućnosti.
Kako da se deca oslobode tog tereta i kako pristupiti stidu? Obzirom da stid ograničava rast samopouzdanja i može stvoriti prepreke za zdrave odnose sa vršnjacima i pravilan razvoj, ključan je otvoren razgovor o emocijama i aktivno slušanje jer jedino tako deca mogu da se osete da nisu usamljena. Decu treba podsećati ali i podsticati na aktivnosti koje ih čine radosnim odnosno gde se osećaju kompetentnim. U periodu puberteta, njihova preosetljivost je često prenaglašena na negativne reakcije ali pohvale imaju mnogo veći uticaj na njihovo samopouzdanje, te da bi se osećala vredno i cenjeno izuzetno je važno naglasiti i pohvaliti njihov trud i napor, bez obzira na izazove.
Stid je sastavni deo puberteta i razumevanje situacija uz aktivnu podršku pomoći će deci da se oslobode tog tereta i izgrade zdravo samopouzdanje. Pored roditelja, mentorstvo i grupni rad kroz podršku, razgovor i primenu preporuka, može biti veoma lekovit za decu u oslobađanju od stida, omogućavajući im da uz povezanost sa vršnjacima rastu emocionalno, socijalno i sa pozitivnim stavom prema sebi a pritom oslobađajući ih uverenja da su oni jedini koji osećaju stid u periodu odrastanja.
Program “Sa Osećanjima na ti” namenjen razvoju veština emocionalne inteligencije deci u ranoj adolescenciji.