Psiholozi tvrde da je u top pet stresnih životnih situacija i stavka- gubitak posla, iz čega
analogno zaključujemo da svi strahujemo od prekida priliva novca, jer: život košta. Koliko nam
finansijske konstrukcije zaista stvaraju stres i kako pronaći balans? Ko bolje prolazi u životu:
rasipnik ili škrtica?
O ovoj gorućoj temi kapitalističkog društva razgovarali smo sa Natašom
Mitrović, diplomiranom ekonomistkinjom i osnivačicom Ciceron Centra inovativne nastave i
autorkom dečijeg edukativnog programa sa tematikom finansijske pismenosti.
“Sigurno je da finansijske brige imaju najveći uticaj na mentalno zdravlje i nivo stresa jer
je reč o brizi za neugroženost života. Ta nesigurnost i dugotrajni finansijski stres veoma
lako nas dovedu do zaduživanja odnosno do anksioznosti i depresije jer smo
konstantno u takozvanoj “trci pacova”. Sa druge strane, mi spadamo u zemlje u kojima
kultura i naši običaji nameću deci dodir sa novcem od rođenja ali se ipak, finansijsko
opismenjivanje kao i razvijanje emocionalnih veština nije prepoznalo kao deo redovnog
obrazovnog sistema.
Stoga nije čudno što su finansije izvor i drugih problema jer nas niko nije naučio da
shvatimo vrednost novca, važnost donošenja odluka, kako da planiramo, kako da
argumentujemo odluke, kako da kritički razmišljamo, pa i kako da štedimo bez obzira na
iznos. Danas novac značajno utiče na socijalno ponašanje a deca o novcu ne znaju
skoro ništa, osim da ga traže i troše”.
Na koji način gradimo odnos prema novcu i šta je najbitnije da znamo kako bismo živeli što
manje stresno ne priklanjajući se niti jednoj krajnosti (beskonačnoj štednji ili rasipanju)?
“Pokušaj da se pronađe ravnoteža između finansijske sigurnosti i lične sreće je ključan
za mentalno zdravlje. Za taj balans je zaista potrebna ogromna mentalna snaga da bi deca
uspela da se izbore sa pritiscima iz okruženja ali i ogromnim uticajem medija. Zbog toga
je naš program za decu spoj finansijsko-medijskog opismenjivanja sa veštinama
emocionalne i socijalne inteligenecije. Kada deci pojasnite da je želja puno, a potreba
manje jasnije im je da oni ustvari materijalnim stvarima žele da zadovolje socijalne
potrebe, jer je njima zasigurno najvažnije da budu prihvaćeni od vršnjaka i okruženja.
Taj strah od obacivanja je veoma prisutan pa vi zato danas možete da vidite dečake i
devojčice koji prema načinu oblačenja svi liče jedni na druge. Finansijsko osnaživanje
dece je zapravo razvoj svesti o sebi, sopstvenim dobrim i lošim navikama i ponašanjima
jer se finansijska pismenost ispoljava prvenstveno u realnom životnom kontekstu. Kako
kod dece, tako i kod odraslih, nezadovoljstvo se javlja kada se fokusiramo na želje
umesto na potrebe. Razlikovanje tih stvari je odgovornost i to učimo na radionicama.”
Da li možeš da nam otkriješ neki trik kako da prevarimo sebe i uštedimo novac za nešto što će
nam kasnije više biti potrebno?
“Imamo jednu radionicu za decu, zove se “Tri kasice prasice”. Potrebno je da
deca raspodele svoj džeparac. U jednoj kasici treba da ostavljaju novac za nešto što im
je zaista jako važno i što bi želeli da imaju, pa uslovno rečeno, po svaku cenu. U drugoj
kasici treba da ostave iznos za nešto što bi im značilo da imaju, neke svakodnevne
stvari, ali njihovo neposedovanje ne bi bitno uticalo na njihovo osećanje. U treću kasicu
treba da stave iznos koji bi nekom drugom dali, poklonili, pomogli. Ta treća kasica im je
uvek nekako najnezgodnija, najteže im pada da odvoje novac u nju, ali kada ih npr. pitam
da li šalju sms poruke za pomoć bolesnoj deci, svi kažu da šalju. Eto, to je treća kasica.
I da, iznos džeparca apsolutno nije bitan. Bitno je razmišljanje i razvijanje svesti o
odgovrnosti, donošenju odluka, deljenju i radosti. Možda može pomoci i odraslima, probajte :-).”
Autorska prava Marie Claire Srbija, novinar Dubravka Kovačević, izdanje oktobar 2024