„Spremni ili ne – put adolescenije je počeo. Svi su čuli za reč adolescenija, ali sta ona zapravo znači? Šta je to adolescenija?
Grupa trinaestogodišnjaka opisala je svoja iskustva rane adolescencije. Možda vam nešto od sledećeg zvuči poznato?
„Nisam očekivao toliko promena, bar ne odjednom. Probudio sam se jednog jutra i više nisam bio malo dete, bar se više nisam tako osećao. U školi se sve promenilo, taj veliki prelaz sa jednog nastavnika na drugog i poznatog odeljenja koje sam znao od obdaništa – pa prelaz u veću školu sa mnogo više dece, i sa više domaćih zadataka. Čak su se i moja prijateljstva promenila. Počeli smo da pravimo žurke i nalazimo devojke, a to nam se nekada činilo tako daleko. Na sve više mesta idem sam. Sam donosim odluke. Imam osećaj da sam stariji, a jos više osećam razliku u odgovornosti.“
“Nekoliko godina osećala sam se kao da sam na emotivnom ringišpilu! Raspoloženje mi se stalno menjalo i drugi su me zapitkivali: Šta se dešava sa tobom?!” Nisam uvek imala odgovor na ovo pitanje. Ponekad poželim da izađem i igram se kao pre. A ponekad bih se samo zavukla u neku rupu i plakala sve dok se ne isplačem do kraja. Čas bih se osećala normalno i okej, a onda bih odjednom vikala i ljutila se na sve oko sebe. Čak i sada sa 13 godina imam različita osećanja prema istim stvarima – nešto mi se pre nekoliko meseci sviđalo, više mi se ne sviđa. Kada sam bila mlađa sve je nekako bilo jednostavnije. Baš je nekako previše promena odjednom.”
I to je tačno! U isto vreme dešava se psihološki razvoj mozga, brzi rast i razvoj tela, promene u težini i obliku tela koje im se svidjaju ili ne svidjaju, hormonske promene koje mogu uticati na pojavu akni i promene u glasu lako ih mogu odvesti u stid i nelagodu. Emocionalne promene dovode do promena u raspoloženju koje su potpuno razumljive shodno svim stvarima koje su u njihovim glavama. Ako se na to doda promenjen odnos sa roditeljima i porodicom, uticaj okruženja, vršnjački pritisak, popularnost, pitanja identiteta, seksualnosti i pripadnosti, depresija i anksioznost su pojave koje se veoma često dešavaju.Tinejdžeri ne umeju da se nose sa svim pormenama, te je socijalna izolacija za njih veoma često odbrambeni mehanizam. Rana intervencija je od presudnog značaja za njihov dalji razvoj.
“Stvarno mi smeta kada me odrasli tretiraju kao dete a očekuju od mene da se ponašam kao odrasla osoba. Pitaš ih da li možeš nesto da uradiš, a oni ti kažu: “ Nemas dovoljno godina.” A onda ako pogrešiš kažu: “Zašto si tako neodgovoran?”, ili “Imaš već dovoljno godina i trebalo bi da to znaš.” Sve te pomešane poruke…Stvarno se ponekad zbunim. Voleo bih da jednostavno uvide da sam sad sposobniji i, samo da me puste, to mogu i da im dokažem.”
Adolescencija je poseban period u životu kada se mnoge stvari menjaju i u tom prelazu izmedju detinjstva i odraslog doba, deca kreću na uzbudljivo putovanje – tinejdzersko doba. A put kroz adolesenciju je paralelan sa putem odgovornosti jer biti odgovoran znači imati samopouzdanja a to znači naučiti kako da donosimo zdrave odluke uz usmerenje roditelja i drugih odraslih osoba. U pubertetu, adolescenti počinju da se više oslanjaju na svoje vršnjake. Empatija igra ključnu ulogu u izgradnji pozitivnih odnosa sa vršnjacima, jer omogućava adolescentima da se stave u tuđe cipele, razumeju tuđe ponašanja i budu podrška svojim prijateljima i porodici.
Suočavanje sa promenama i izazovima tokom puberteta može biti zahtevno za tinejdžere, ali pružanje preventivne podrške i alata može značajno olakšati ovu fazu odrastanja. Kroz edukaciju, podršku i aktivno uključivanje u pozitivne aktivnosti, tinejdžeri mogu razviti veštine i samopouzdanje koji će im pomoći da se uspešno nose sa svim aspektima puberteta i postanu emocionalno zdravi i samopouzdani odrasli. Kroz naš rad sa stručnim osobljem, deci pomažemo da prepoznaju, razumeju i upravljaju svojim emocijama na pozitivan način. Fokusiramo se na razvoj emocionalne inteligencije, učimo ih da rešavaju konflikte mirno i saosećajno, da grade snažne veze sa vršnjacima i postanu sigurni u svakodnevnim situacijama. Posebno mesto na radionicama se posvećuje kontroli negativnih emocija kao što je bes, ljutnja odnosno vežbama kontolisanja takvih osećanja jer na radionicama decu učimo da menjaju svoja ponašanja i poboljšavaju sebe, odnosno kako da se ponašaju u školi ali i van škole sa ostalim vršnjacima koji ne poštuju društveno prihvatljiva pravila ponašanja.
Naš program “Sa Osećanjima na Ti” koji prati promene i izazove puberteta, namenjen je deci od 10 – 14 godina i podstiče važnost i razvoj veština socijalne i emocionalne inteligencije kao i jačanje samopouzdanja i osećaja sigurnosti kod tinejdžera.